Noć se, u Toledu,
otkačila sa viljuške.
Mirišu crvene ruže
iz džamije,
mirišu iz sinagoge,
iz katedrale Svete Marije.
A sve su iz istog rasadnika
i sve isto mirišu.
Star je Toledo
a ipak golubovi njegovog neba
odmorni su.
Vruće je u njemu.
Raznobojne tkanine
ulicama promiču
kao repovi rajskih ptica.
Zamislite, jedna se žena
pretvorila u ždrala,
na javnom mestu, na očigled sviju.
Javne kuće su pored svetilišta,
tako je to vekovima i nikome ne smeta,
svako se na svoj način
svom Bogu moli.
Star je Toledo.
Stari se duhovi uvijaju
stubovima ogrezlim u vrućinu.
Ima u tome starodrevne tajne.
Evropa se još ponegde drži za svoje srce
I sa uzdahom sanja.
Izvornik: Časopis Rez
